Zelena tranzicija iz bankarske perspektive

1. Zelena tranzicija iz bankarske perspektive u skladu sa ESG Strategijom OTP-a

Verujem da banke igraju ključnu ulogu u podršci klijentima na njihovom putu ka održivoj budućnosti. U regionu Centralne i Istočne Evrope, OTP Grupa se ističe kao predvodnik kako kroz finansiranje, tako i kroz pružanje neophodne stručnosti radi dostizanja zelene tranzicije, istovremeno postavljajući standarde kako kompanije mogu podsticati korporativno delovanje na klimatske promene. Sledeći strateške ciljeve koji se odnose na ESG i održivost naše matične banke, OTP Banke Mađarska, leta 2022. godine definisali smo našu sopstvenu ESG Strategiju i poslovne principe, sa ambicijom da OTP banka u Srbiji bude tržišni lider u zelenom finansiranju, uz kontinuiranu tranziciju ka karbonskoj neutralnosti, istovremeno čuvajući našu ulogu odgovornog poslodavca i CSR lidera na tržištu. Pored naše ambicije u vezi sa održivim finansiranjem u skladu sa regulatornim okruženjem, u naše procese donošenja odluka o investicijama i finansiranju integrisali smo ekološka i socijalna pitanja, dok su vrednosti koje se odnose na zaštitu ljudskih prava i promovisanje održivog razvoja od izuzetnog značaja za nas. Nastupamo na vrlo transparentan način, s obzirom da OTP banka u Izveštaju o održivom poslovanju objavljuje svoje ESG podatke na godišnjem nivou, a u vidu nefinansijskog izveštavanja koje je potpuno usklađeno sa međunarodno priznatim standardima Globalne inicijative za izveštavanje (GRI), kao i sa Ciljevima održivog razvoja UN (engl. UN SDG) (uz direktan doprinos 9. cilju održivog razvoja UN-a). Dodatno, OTP banka Srbija postala je zvanični potpisnik UN principa za odgovorno bankarstvo – jedinstvenog okvira za održivo bankarstvo razvijeno kroz saradnju između banaka širom sveta i Programa za finansijsku inicijativu u oblasti životne sredine Ujedinjenih nacija. Pored priznanja na nivou Grupe, ponosan sam što je 2023. godine magazin Euromoney prepoznao OTP banku u Srbiji kao lidera na tržištu u oblasti ESG-a.

2. Smernice zainteresovanim stranama u omogućavanju održivog zelenog finansiranja

Zelena tranzicija, dekarbonizacija i održivost stvaraju nove poslovne modele, praćene prilagođenim ili novim industrijama i eko sistemima, utičući na pojavu novih proizvoda, novih tipova klijenata i načina finansiranja njihovih potreba. Neophodni su nam regulatorni okviri radi podsticanja investicija u obnovljive izvore energije, dok je uloga finansijskih institucija da obezbede finansiranje, razviju specijalizovanje finansijske proizvode skrojene po meri sektora obnovljive energije, a na osnovu dubinskih analiza. Očekujemo da MFI obezbede bespovratna sredstva i tehničku pomoć, da olakšaju razmenu znanja i neguju investicije u energetsku infrastrukturu. Sa druge strane, potrebno je da nosioci projekta razviju jasne studije izvodljivosti, sarađuju sa zajednicama u cilju rešavanja socijalnih i ekoloških pitanja, kao i da ublaže rizike kroz odgovarajuće ugovorne strategije. Zajednica i nevladine organizacije takođe imaju važnu ulogu u pružanju povratnih informacija o uticaju projekta na životnu sredinu i zagovaranju usvajanja obnovljive energije. Sve zainteresovane strane moraju zajedno da preispitaju i edukuju o rizicima i koristima, podstaknu integraciju ESG faktora u donošenju odluka o investicijama i olakšaju pristup tržištima kapitala za održive i obnovljive projekte.

3. ESG je više od zelenog finansiranja. Na koji način se OTP banka bavi S i G komponentama?

Banka deluje kao odgovoran poslodavac i odgovoran akter zajednice. Zaposleni su najvažniji resursi Banke, te je izuzetno važno da im se obezbedi stimulativno radno okruženje koje vodi ka njihovom profesionalnom i ličnom razvoju. Pored nezavisnog iniciranja projekata kojima je cilj dobrobit zajednice, kao odgovoran akter u zajednici takođe smo uključeni u inicijative šireg društvenog značaja. Naši prioriteti u ovom segmentu delovanja su podrška inovacijama i preduzetništvu, sportu, očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa, doprinos finansijskom obrazovanju, kao i pomoć́ lokalnoj zajednici, a naročito najugroženijim društvenim grupama. Kroz članstvo u lokalnim mrežama koje promovišu održivost kao zdrav i poželjan poslovni model, razmenjujemo najbolje poslovne prakse i pokrećemo nove inicijative. Naša pionirska inicijativa „Zajedno do solidarnijeg društva“, posvećena je izradi jedinstvenog Registra organizacija civilnog društva, koje Banka oslobađa od provizija pri uplati donacija na namenske račune ovih organizacija. Cilj naše oaze, OTP Village, je da naše zaposlene i partnere više poveže sa prirodom i pomogne biodiverzitetu uzgojem pčela i medonosnih biljaka. Projekat koji je obeležio OTP, Generator Zero, prošao je kroz još jedan ciklus posvećen inovacijama za smanjenje karbonskog otiska, nakon čega je usledio četvrti sajam socijalnog preduzetništva pod nazivom Generator dobrih dela. Raspisali smo 3. literarni konkurs za prvi neobjavljen roman kod izdavačke kuće BOOKA, dok je globalna inicijativa „Priceless Planet Coalition“ kompanije Mastercard, čiji je cilj pošumljavanje ugroženih područja planete, obnovljena treću godinu zaredom u kojoj učestvuje 46.885 naših klijenata. Ostali smo zvanična banka Olimpijskog komiteta Srbije u šestom olimpijskom ciklusu, kao i veran institucionalni partner Galerije Matice srpske. Ponosni smo na značajne donacije koje dajemo tokom cele godine i volonterske akcije naših zaposlenih. U duhu odgovornog korporativnog upravljanja, OTP banka ima smernice kojima se osigurava da poslovanje Banke bude u skladu sa međunarodno priznatim pravilima i standardima korporativnog upravljanja i da je javno obelodanjivanje podataka o njenom upravljanju i poslovanju čini transparentnim i proverljivim društvom.

Zeleni program u OTP Bank Mađarska

Zakonska usklađenost nije relevantna samo za zemlje članice EU, već i za zemlje  koje trguju sa EU. Neki od glavnih trgovinskih partnera zemalja u regionu već su ugradili ESG standarde u svoje nabavke i druge procese, pa je neizbežno da Balkan nadoknadi zaostatak kako bi obezbedio globalnu konkurentnost za svoje proizvode i usluge.

Osim toga, očekivanja investitora se ne zaustavljaju na državnim granicama. Investitori posvećeni ESG-u podižu očekivanja vezana za održivost u zemljama Centralne Evrope, bez obzira na lokalni kontekst.  Oni ne očekuju trenutnu i besprekornu usklađenost, ali žele da vide da se države i njihovi ekonomski entiteti kreću u pravcu održivosti. Takođe očekuju visok nivo transparentnosti po ovom pitanju.

Osim toga, održivost je relevantna i za poslovanje. Mnoga pitanja održivosti su složena, ali postoje jasne teme i akcije koje treba preduzeti, a vidimo da region ostvaruje značajan napredak u ovim oblastima, kao što su proizvodnja obnovljive energije, elektrifikacija saobraćaja i energetska efikasnost u sektoru nekretnina. OTP je prisutan u ukupno 12 zemalja i u 4 zemlje u regionu Balkana i vidimo da u svakoj zemlji postoji jasan trend ka održivosti ovih industrija.

Istovremeno, moramo biti svesni da je održivost samo jedan od konkurentnih prioriteta i da mu se ne daje automatska prednost u odnosu na sve ostale. Međutim, tržišne pojave sve više pokazuju da faktori održivosti imaju veći uticaj na pitanja od makro značaja. Razmišljajući o proteklim godinama, treba razmotriti cenu i sigurnost snabdevanja energijom, ili dostupnost osnovnih javnih usluga kao što je voda.  Održivost se postepeno ugrađuje u ekonomske odluke, kako na makro tako i na mikro nivou. Ali put je još dug.

2. Zašto bi kompanije brinule o ESG? Kakva je verovatnoća da ESG učinak ili odsustvo učinka utiču na finansije? 

Na ovo pitanje mogu na najbolji način da odgovorim sa aspekta banke, a mislim da se ovim pitanjem stvari stavljaju u pravu perspektivu.

Regulatori imaju jasna očekivanja od banaka da one budu pokretači tranzicije ka niskougljeničkoj ekonomiji. Iz tog razloga postavljaju visoka očekivanja kako za upravljanje rizicima, tako i za poslovne strategije.  Kako bi se ispunila ova očekivanja, banke postepeno i sve više uključuju održivost u svoje upravljanje rizicima i finansijske procese i odluke. Praktične stvari o kojima treba razmišljati su da će ekološki učinak klijenta i/ili njegov kreditni cilj biti faktor u donošenju finansijskih odluka. Da li je aktivnost klijenta povezana sa industrijom koja zagađuje? Da li cilj koji se finansira kreditom na negativan utiče na šire ekološko ili socijalno okruženje?   Na ova pitanja će se sve više obraćati pažnja.

Jednostavno rečeno: kompanijama koje zanemaruju ova pitanja biće sve teži pristup pozajmicama, ili će im finansiranje postati skuplje.

Osim toga, moram da naglasim i faktor rizika ESG-a. Fizički klimatski rizici: požari, toplotni talasi, poplave, relevantni su za sve u regionu i, ako se dogode, direktno utiču na profitabilnost kompanija.

Osim toga, EU i lokalnim fondovima će se sve više podržavati ciljeve održivosti i oni će će dostupni onima koji mogu da učestvuju u ovim naporima, tako da je razumevanje i praćenje ovog trenda od vitalnog značaja za kompanije.

4. Koja su 3 najveća prioriteta kojima kompanije treba da se bave u odnosu na ESG?

Najpre, želim da naglasim dostupnost podataka i transparentnost. Potrebno je prikupiti i učiniti dostupnim podatke o uticaju na životnu sredinu i društvo onih faktora koji su važni i značajni za poslovanje kompanije jer to podjednako diktiraju zakonski zahtevi i potrebe investitora i finansijera.  ESG i sve u vezi s tim postepeno će se uvoditi, počevši najpre od velikih kompanija, a zatim, nakon nekoliko godina, i na nivou malih i srednjih preduzeća.

Osim toga, kompanije moraju da razumeju ESG očekivanja i da s tim u vezi procene šta treba da se promeni u njihovom poslovanju kako bi ono postalo održivo.  Iako su neka opšta pitanja, kao što su energetski efikasno poslovanje i veće korišćenje obnovljive energije, važna za sve učesnike, ESG materijalnost se značajno menja u zavisnosti od delatnosti i veličine kompanije. Za proizvodnu kompaniju koja primera radi koristi sirovine, održivost korišćenih materijala, stepen u kome je proizvodnja ekološki prihvatljiva i čitav niz drugih pitanja upravljanja proizvodnjom će postati sve važnija.  Za kompanije koja se bave pružanjem usluga i zapošljava veliki broj ljudi, ništa od ovoga neće biti relevantno. One će se baviti, između ostalog, odgovarajućim aspektima zapošljavanja i praksama upravljanja.  Suština je da svaka kompanije treba da proceni svoj uticaj na okruženje i da ostvaruje prepoznate ciljeve održivosti.

Da li se naše poslovanje kreće u pravcu poslovnog modela naklonjenom uštedi energije?  Kakvi su planovi naše kompanije u očuvanju svog poslovanje u slučaju uvođenja racionalizacije potrošnje energije? Da li je naša proizvodnja pripremljena za slučajeve ekstremnim vremenskih nepogoda?  Da li u praksi primenjujemo princip jednakog tretmana zaposlenih? Ovo su pitanja koje rukovodstvo kompanija treba sebi sve više i sve češće da postavlja.

3. Kako se ostvarivanje neto nulte potrošnje manifestuje na nivou finansijske institucije?

Neto nulta potrošnja je u fazi razvoja u finansijskim institucijama. Neke banke su već najavile svoje neto nulte klimatske ciljeve. Druge, kao što je OTP, su na putu i da ih objave.  Međutim, pravi izazov je ne samo priprema neto nultog plana / plana dekarbonizacije, već i da se obezbedi način da banke ostvare svoje ciljeve. Ovo je primarni odraz neto nultih napora u bankama: da se preobraze strategije pokretanja i okviri rizika tako da budu u stanju da neto nulte napore klijenta integrišu u procenu vrednosti klijenata. Preciznije, uspostavljanje risk modela treba proširiti i na profil GHG emisija klijenta. Postepeno će banke doći do tačke u kojoj će obim emisije u poređenju sa industrijskim referentnim vrednostima uticati na cene; ako je veći, i kamata bi mogla biti veća; ako je niži (npr. klijent je „zeleniji“, sa nižim intenzitetom ugljenika), moglo bi doći do sniženja kamatu.  Emisije klijenta treba proceniti unapred kako se ne bi ugrozilo ispunjenje klimatskih ciljeva banke.

5. Mnogo se priča o pravednoj tranziciji. Da li će biti dobitnika i gubitnika ugljenične tranzicije?

Rešavanje pitanja poreza na ugljenik i pravednosti budućeg sistema biće očigledan i neizbežan deo alata za pravednu tranziciju. U sklopu „Fit for 55“ zakonodavnog paketa, EU je nedavno usvojila Mehanizam prilagođavanje granice ugljenika.  Njime se uvode značajne promene u međunarodnoj trgovini i ukazuje na način kojim propisi već utiču na region.

Regulatori izričito žele da izbegnu da se tranzicija pretvori u igru nulte sume. EU Taksonomija, osnovni dokument tranzicije održivosti, obuhvata „pristup prilagođavanja i pomeranja“ kojim se predstavlja ova ideja, a predstojeća socijalna taksonomija bi takođe mogla da igra ulogu u njenom ostvarivanju.  Međutim, socijalna taksonomija je još uvek razvija, a EU agenda sadrži i druge teme sa socijalnim fokusom, kao što je ekomanipulacija, tako da je malo verovatno da će u narednim godinama biti značajnog zakonodavnog pomaka ka pravednoj tranziciji.

Perspektiva OTP Grupe po ovom pitanju je jasna: OTP želi da bude lider u regionu u finansiranju pravedne, postepene tranzicije ka niskougljeničnoj ekonomiji.  Naš pristup nije restriktivan i zabranjujući, i nije usredsređen na ono što ne treba raditi u neodrživom svetu, već na ono što treba učiniti da bi se izgradio održiviji svet. U praksi, to znači da, osim daljeg povećanja obima zelenih kredita, nećemo  klijente ostavljati u „smeđim“ ili zagađujućim industrijama, već želimo da ih podržimo u njihovoj tranziciji.

6. Po vama, koja su regionalna ograničenja koja sprečavaju razvoj ESG?

Privrede nekih zemalja u regionu su veoma ugljenično intenzivne. U slučaju Srbije, 66% energetskog miksa otpada na ugalj. Crna Gora se takođe veoma oslanja na ugalj i uvozna fosilna goriva.  Intenzitet ugljenika u snabdevanju energijom ima jak uticaj na održivost nacionalnih ekonomija i tempo tranzicije, što ga čini temom kojoj region treba da posveti posebnu pažnju.

Verujem da bi strah od pada konkurentnosti i ekonomskog učinka mogao biti još jedna velika prepreka za prihvatanje razmišljanja o održivosti. Jedna od učestalih kritika ESG je da se ne može primenjivati nauštrb konkurentnosti. Iako se u potpunosti slažem s tim, po mom mišljenju, ESG ne narušava konkurentnost, veći joj pogoduje. ESG varira od industrije do industrije dok ne dođemo do tačke kada će se povećanje ekološke održivosti odražavati i na povećanje ekonomskog učinka. Već sada smo svedoci dobrih prihoda od održivih investicija u nekretnine i energiju, koje polako sustiže i elektrifikacija saobraćaja. Sa napretkom tehnologije i industrijskih propisa, lista održivih ciljeva ulaganja u održivost će se postepeno povećavati.

Najzad, iskustvo nam govori da su svest i očekivanja potrošača u regionu i dalje relativno niski u pogledu ekoloških i socijalnih pitanja.  Ovo ne ide u prilog tranziciji, tako da posebnu pažnju treba da posvetimo edukaciji.

Održivost kao imperativ

Organizatori Kopaonik biznis foruma su stavili pred nas ozbiljan zadatak ove godine odabravši temu koja je aktuelna i važna, ali podjednako i sama po sebi izazovna. Kao bankar i ekonomista težim da vrlo racionalno i pragmatično prilazim svakom problemu i otvaranju nepoznate teme. I otuda sam dobro morao da promislim kako danas u svetlu svih aktuelnih dešavanja upravljati sa neizvesnošću koju nam budućnost donosi. U proteklih nekoliko godina naša realnost je potpuno promenjena. Susreli smo se sa neočekivanim poremećajima u svetskoj ekonomiji koji su počeli sa globalnom pandemijom, nastavili sa poremećenim lancima snabdevanja, geopolitičkim tenzijama i doveli do energetske krize i brzo rastuće inflacije.

Nedavno je Svetski ekonomski forum objavio Izveštaj o globalnim rizicima za 2024. sa kojima bi se svet mogao suočiti u narednom periodu. Brojni stručnjaci iz akademske zajednice, vlada i biznisa su složni da su u naredne dve godine najveći rizici dezinformacije, ekstremni vremenski događaji, društvena polarizacija, sajber nesigurnost i oružani sukobi. Dodao bih da ništa manja opasnost po svetsku stabilnost nisu ni nove geopolitičke tenzije, potencijalna ekonomska kriza, pad nezaposlenosti i inflatorni pritisci. Čak 66% svih ispitanika smatra da ekstremne vremenske prilike treba najviše da nas zabrinu, posebno imajući u vidu da je prethodna 2023. bila najtoplija godina u istoriji što je doprinelo i većem broju poplava i šumskih požara. Delim njihovo mišljenje i kroz ovaj tekst ukazujem na svoja zapažanja.
U poređenju sa 2021. godinom u 2022. dupliran je iznos investicija u klimatske projekte sa 1,3 biliona dolara. Međutim da bi se dostigla granica zagrevanja od 1,5°C iz Pariskog sporazuma, neophodno je petostruko povećati iznos ulaganja. A sredinom februara ove godine, Evropska komisija je preporučila da EU smanji neto emisije gasova staklene bašte za 90% do 2040. godine na putu dugoročnog cilja postizanja neto nulte emisije do 2050. što je vrlo ambiciozan cilj i tek ćemo videti kako će pojedinačne članice EU reagovati, posebno imajući u vidu da je od 1990. do kraja 2022. godine EU smanjila emisije gasova staklene bašte za 33%. Već vidimo da su određeni ustupci napravljeni jer u objavljenom nacrtu nedostaje očekivano smanjenje karbonskog otiska od 30% do 2040. u poljoprivredi, dok je transformacija energetike ostala kao prioritet sa postepenim ukidanjem energije na ugalj i smanjenjem ukupne upotrebe fosilnih goriva za 80% uz povećanje upotrebe obnovljive i nuklearne energije.

Velika su očekivanja od primene veštačke inteligencije u borbi protiv daljih klimatskih promena. Postojeći AI alati već sada mogu predvideti vremenske prilike, kretanja santi leda i zagađenja vazduha, ali i uticati na unapređenje poljoprivrede. Skup naprednih tehnologija, posebno generativne veštačke inteligencije i bioinženjeringa mogu kreirati sledeću tačku preokreta u borbi za održivost.

Prema podacima McKinsey Globalnog Instituta na svetskom nivou prosečna osoba sada troši 76 gigadžula, što je ekvivalentno oko 580 galona benzina godišnje. To nam govori koliko je neophodno da ne samo organizacije, kompanije i države rade na podizanju ekološke svesti već i da mi kao pojedinci uradimo više. Mi u OTP banci, kao najveći kreditor u Srbiji, smatram da imamo i najveću odgovornost da aktivno preduzimamo niz konkretnih merljivih aktivnosti na osvešćivanju naših zaposlenih, klijenata, partnera i šire javnosti. U okviru naše ESG strategije definisanili smo i ciljeve koji se odnose na uticaj operacija banke na životnu sredinu, što uključuje planove za dekarbonizaciju u okviru emisije gasova staklene bašte iz sopstvenih operacija („scope 1“ i „scope 2“ emisija), upravljanje otpadom, smanjenje upotrebe plastike, upotrebu recikliranog papira uz smanjenje upotrebe papira, upotrebu LED osvetljenja, mere za renoviranje mreže ekspozitura i obnove voznog parka. Mi od 2022. godine koristimo u potpunosti električnu energiju sa zelenim sertifikatom, pri čemu po smo ukupnu potrošnju električne energije u 2023. smanjili za 20% u odnosu na 2022. odnosno za 26% u odnosu na 2021. Od toga, oko 2/3 ukupno utrošene energije odlazi na grejanje, sa uštedom od 20% u odnosu na 2022. i čak 30% u odnosu na 2021.godinu. Istovremeno, i sami proizvodimo električnu energiju u svojoj solarnoj elektrani na krovu jedne od upravnih zgrada, sa prosečnom proizvodnjom od oko 70 megavat časova. Dodatno smo sproveli i druge mere uštede energije, tako da je intenzitet korišćenja električne energije po zaposlenom u 2023. iznosio 5,7 megavata časova, u poređenju sa godinama ranije kada je iznosio i preko 7 megavat časova. U toku 2023. godine banka je imala emisiju gasova staklene bašte iz sopstvenih operacija u iznosu od 1,307 tona, što je za 14% manje od iste vrste emisija u 2022. a posmatrano po zaposlenom, intenzitet emisije gasova staklene bašte smanjen je sa 0,57 tona na 0,48 tona u 2023.godini. Banka uredno reciklira svoj kancelarijski i drugi otpad, pa je u toku 2023. duplirala količinu papira koji je predala na reciklažu, a nastavila je i sa reciklažom elektičnog i elektronskog otpada i starih automobilskih guma. Zajedno sa našom matičnom OTP Grupom implementiramo ESG Program sa fokusom na usklađivanje sa EU i nacionalnim standardima vezano za ESG regulativu, obezbeđujući efektivnu primenu inicijativa i projekata usmerenih na održivo poslovanje, jačanje kapaciteta i transfer znanja pridržavajući se internog okvira za upravljanje ESG rizicima u procesu odobravanja i praćenja kredita privrede. Prošle godine OTP banka je kao prva i jedina iz Srbije postala potpisnik UN principa za odgovorno bankarstvo, jedinstvenog okvira za održivo bankarstvo razvijeno kroz saradnju između banaka širom sveta i Programa za finansijsku inicijativu u oblasti životne sredine Ujedinjenih Nacija. Naš projekat Generator ZERO je postao brend za sebe, dok sa znajčajnim donacijama koje izdvajamo i niz inicijativa kao što su OTP Village, Generator dobrih dela, Zajedno do solidarnijeg društva, književni konkurs za neobjavljeni roman godine, odgovorno u kulturi, učešće u Priceless Planet Coalition kompanije Mastercard, spozorstvo Olimpijskog tima i naš aktivizam zaposlenih u Klubu volontera mi se trudimo da podjednaku pažnju posvetimo ka sva tri ESG aspekta.