Ništa ne može da zameni istrajnost
Pobednik Generatora, mr Milan Đurica, ispričao nam je kako je došao do inovacije za milion, koji veliki globalni problem njom rešava i koliko energije i novca je do sada u to uložio.
„Ušteda energije i zaštita životne sredine prilikom rada manjih hladnjača je svetski problem. Onaj ko ga reši napraviće dobar posao. Ja mislim da sam na dobrom putu“, rekao nam je nakon proglašenja pobednik Generatora, konkursa naše banke za inovativne biznis ideje.
Inženjer elektrotehnike Milan Đurica osvojio je milion dinara kao podsticaj za dalji rad na Rashladi (Keep it cool), tehnologiji čijom primenom mali i srednji rashladni sistemi mogu da uštede i do 30% troškova za električnu energiju i time budu konkurentni sa velikim sistemima.
Milan se godinama bavi projektovanjem i izvođenjem radova na različitim elektro, grejnim i rashladnim instalacijama, kao i proizvodnjom toplotnih pumpi za grejanje i hlađenje prostora.
“Kada smo krenuli u izgradnju manje hladnjače, za oko mi je zapela studija USAID-a od pre nekoliko godina koja se bavila problematikom hladnjača u Srbiji. Jedan od njihovih nalaza baš me iznervirao, a to je da velike hladnjače sa vodenim hlađenjem troše 30% energije manje po jedinici proizvoda od hladnjača manjeg kapaciteta, kao što je naša. Stvarno nije bilo u redu, em kao veliki igrači imaju povoljnije cene otkupa voća, em su energetski efikasniji. Istovremeno, nanose manje štete ljudskom okruženju, jer umesto freona koriste amonijak, koji je prirodni materijal. Sa druge strane nas manjih i srednjih je 99% ukupnog broja rashlada u Srbiji, ali i širom sveta“, objasnio je Đurica svoju tvrdnju da je nezadovoljstvo trenutnim statusom preduslov svakog napretka.
„Kada ste zadovoljni zašto biste nešto menjali?! U oblasti malih i srednjih rashlada vreme kao da je stalo. Sistemi se projektuju i grade isto kao pre 25, 30 godina, a kako sam rekao baš i nema razloga za zadovoljstvo. Naprotiv! Prava je misterija zašto nema napretka, jer stručna javnost se slaže da ne postoje tehničke prepreke da se sistem vodenog hlađenja primeni i na manje sisteme, a ne samo velike“, dodao je inženjer iz Bačke Palanke.
Milan nas je podsetio da sama ideja potiče od starih Egipćana, oni su se još pre 3.500 godina hladili na istom principu, godina, ali da na svetskom nivou izostaju konkretna jeftina rešenja koja bi taj princip primenila u praksi.
Đurica u ovom projektu koristi prednosti evaporativnog hlađenja leti i vazdušnog hlađenja zimi. Nova tehnologija rešava problem efikasnosti tokom 365 dana jer većina dana tokom godine nisu ni zimski ni letnji ekstremi. Tada nije lako reći koji je sistem bolji, vazdušni ili vodeni. U tim danima idealno bi bilo imati sistem koji bi bio delom vodeni a delom vazdušni. Koliki će biti koji udeo (modulacija) odlučuje softver merenjem temperature i vlažnosti vazduha, a kao rezultat sistem radi sa minimalnim pritiskom kompresora 365 dana 24 sata godišnje. Minimalan pritisak znači i minimalnu potrošnju energije, ali i duži životni vek kompresora koji je najskuplji deo i srce svakog rashladnog sistema. Projekat predviđa i uvođenje novih i efikasnijih freona umesto zastarelog R404A, čime bi se dodatno uštedelo 7-12% energije, a potencijal staklene bašte smanjio čak 80%.
https://www.youtube.com/watch?v=p3GHECDdU14
U porodičnom domu Đurica za grejanje i hlađenje već 7 godina koriste 11 kW toplotnu pumpu vazduh-voda na kojoj su proverene upravo ove ideje i potvrđene pretpostavke o funkcionalnosti hibridnog sistema hlađenja i uštedi energije tokom leta 2017. godine.
„Imam dosta svojih ideja koje probam, a neke čak ni ne zapišem, pa posle ne mogu da ih se setim i iznerviram se. Sada sam rešio po stare dane da napravim penzioni fond i da primenim svoje tehničko znanje na proizvodnju hrane. Ovde u Bačkoj Palanci smo okruženi jeftinim sirovinama i imamo odličnu šansu da uz dobru tehnologiju napravimo kvalitetan proizvod i da budemo konkurentni“, rekao je on.
Problem je uvek bogatiji od rešenja
Milan Đurica je pre godinu dana počeo da radi na prototipu manje hladnjače kapaciteta 250 tona, gde bi potencijalnim klijentima demonstrirao uštedu energije. Mada mu se čini da je ovom projektu posvećen mnogo više vremena, Milan ističe da njegov radni dan ne traje duže od uobičajenih 8 sati.
“Gledam da se fokusiram na problem i podelim ga na više manjih, i da ne rasipam energiju na sporedne stvari. Ne radim previše, ali se trudim da razmišljam što više. To je najvažnije u poslu: razmisliti dobro i otkriti problem. Otkriti problem je važnije od nalaženja rešenja, jer je bogatije.”
On je problem detektovao i kada je ozbiljnije počeo da radi na Rashladi okupio je manji tim bliskih saradnika. Food group, pored Milana, čine: njegova supruga Tatjana Đurica (za nju kaže da je bila logičan izbor jer je radila u banci i ima iskustva u radu sa malim i srednjim preduzećima i startapima), konsultant za industrijski softver dr Zoran Lovreković, koji mu je bio mentor kada je magistarskom radu, i inženjer mašinstva Ratko Pokuševski, sa kojim je prethodno radio na mnogim projektima.
„Tim je formiran iz blizine i iz nužde.Verovatno će u daljem toku projekta biti potrebnoda angažujem još saradnika. Pitate one koji znaju bolje od vas i napredujete, sami ne možete sve“, rekao je Milan i istakao:
„Znam oko sebe mnogo pametnijih ljudi sa sjajnim idejama, koji su u nekom trenutku odustali. Ništa ne može da zameni istrajnost. A kada sam ja zainteresovan za nešto, onda sam baš uporan.“
Ipak, od takmičenja u Generatoru umalo nije odustao. Prijavio se sasvim slučajno na konkurs kojim je naša banka obeležila 40 godina poslovanja u Srbiji. Dobio je mejlom obaveštenje o takmičenju upravo u momentu kada je finiširao biznis plan za Rashladu i rešio je da ga pošalje.
Prošao je prvi krug među skoro 800 predloga, pa drugi krug, a onda…
„Na internet glasanju sam bio tek 31. od 40 predloga, već su počeli da me zezaju u Palanci. Ja čak i nisam imao Facebook, pa su za mene glasali oni kojima se stvarno svideo projekat.“
Milan je iskreno priznao da nije bio optimista kada je dolazio u Beograd na finalno predstavljanje 10 najboljih ideja.
„A onda sam pomislio da projekat možda i ima šansu kod žirija jer poboljšava konkurentnost velikog broja kompanija, pa samim tim i države. Samo u Srbiji bi se primenom ove inovacije uštedelo desetine miliona evra godišnje na računima za električnu energiju uz dobrobit za ljudsko okruženje. Računao sam da će stručni žiri imati sluha, što se ispostavilo kao tačno i na tome sam im vrlo zahvalan.“
Novčanu nagradu uložiće u dalju izgradnju hladnjače, koja je sama po sebi prilično velika investicija. Vremena za gubljenje nema, jer već u maju 2018. počinje zamrzavanje prvog voća – jagoda. Dogovorili smo se da se tada ponovo vidimo, da proslavimo zvanični početak rada Rashlade Keep it cool.