Proteklih godina predvi\u0111ali smo da \u0107e ekonomski rast u Srbiji biti daleko ve\u0107i od projekcija drugih ekonomista, kori\u0161\u0107enjem tehnika i modela tako da su prognozirani podaci na kraju bili veoma blizu realizovanim. Ovakve prognoze su se pokazale vi\u0161estruko korisnim za klijente banke, omogu\u0107iv\u0161i im da se bolje pripreme na ono \u0161to ih \u010deka u poslu i da samim tim bolje planiraju svoje aktivnosti.<\/p>\n
Me\u0111utim, za \u0161iroku populaciju ovakvi statisti\u010dki podaci su puka apstrakcija i te\u0161ko da mogu direktno da sagledaju kako isti uti\u010du na njihove \u017eivote. Konkretno za ovu godinu smo jo\u0161 pre nekoliko godina predvideli privredni rast od 3,5%, \u0161to bi bila tre\u0107a uzastopna godina koju Srbija zaokru\u017euje sa pozitivnim u\u010dinkom, jo\u0161 od po\u010detka globalne finansijske krize 2008. Ali, ekonomski rast bi morao da bude na jo\u0161 vi\u0161em nivou da bi se gra\u0111ani ose\u0107ali bolje i da bi osetili zna\u010dajnije promene u kvalitetu \u017eivota i rastu \u017eivotnog standarda.<\/p>\n
Naime, jedini na\u010dn da se osigura zna\u010dajno pobolj\u0161anje \u017eivotnog standarda je upravo u porastu produktivnosti privrede u Srbiji. Stoga je osnovno pitanje upravo kako obezbediti dugoro\u010dni rast kroz ve\u0107u produktivnost zarad uve\u0107anja \u017eivotnog standarda.<\/p>\n
Rast produktivnosti zna\u010di proizvodnju vi\u0161e dobara i pru\u017eanje vi\u0161e usluga na osnovu istih resursa \u2013 radne snage, kapitala, sirovina, energije itd. Rastu\u0107a stabilnost vodi ka rastu \u0161tednje i investicija uz smanjenje cene kapitala i promovisanje inovacija koje dodatno otvaraju mogu\u0107nosti za dalji rast i posledi\u010dno za nove i ve\u0107e investicije, uklju\u010duju\u0107i i investicije u oblasti zdravstva i obrazovanja.<\/p>\n
Jedan od dobrih primera da obimna birokratija mo\u017ee negativno da uti\u010de na privredu je studija ameri\u010dke \u201esmall business\u201c administracije pre \u0161est godina, kada je procenjeno da su tro\u0161kovi regulative 1,75 biliona dolara, \u0161to predstavlja vi\u0161e od 11 odsto ameri\u010dkog BDP-a za 2011. godinu. Imaju\u0107i u vidu da su, prema izve\u0161taju Svetske banke za 2017.godinu, SAD rangirane na osmoj poziciji, a Srbija tek na 47. mestu po lako\u0107i poslovanja, mogli bismo zaklju\u010diti da bi sli\u010dna analiza u Srbiji pokazala da srpsku privredu birokratija ko\u0161ta i vi\u0161e od 11% BDP-ija, odnosno i vi\u0161e od 3,8 milijardi evra.<\/p>\n
Iako je Srbija u\u010dinila mnogo u poslednjih nekoliko godina da zna\u010dajno napreduje na lestvici lako\u0107e poslovanja Svetske banke, i to od 92. mesta u 2012. godini do 47. lane, svakako da bi insistiranje na reformama i na deregulaciji mogli svrstati Srbiju me\u0111u top 30 zemalja i dugoro\u010dno stvoriti uslove za jo\u0161 ja\u010di, odr\u017eivi rast i razvoj, posebno zato \u0161to se mo\u017eemo osloniti na ve\u0107 uspostavljenu makroekonomsku stabilnost.<\/p>\n
Glavne prepreke koje ko\u010de investicije, produktivnost i mobilnost ljudskih resursa na putu ka br\u017eem privrednom rastu moraju biti uklonjene, kako bi stopa rasta bila vi\u0161a od 3\u20134 odsto na godi\u0161njem nivou.<\/p>\n
U prvom redu, to se odnosi na administraciju i regulativu koji bi trebalo da budu racionalni (efikasni) i transparentni. Propisi koji \u0161tite potro\u0161a\u010da, radnika, ali i \u017eivotnu sredinu moraju postojati i biti me\u0111usobno usagla\u0161eni. Prikupljanje, obrada i podno\u0161enje\u00a0dokumenata privrednicima oduzima vreme koje bi mogli racionalnije da koriste kao resurs usmeren na proizvodnju. Primera radi, ovo je bio jedan od glavnih faktora za Bregzit, jer su Britanci, izme\u0111u ostalog, me\u0111u glavnim argumentima za izlazak iz EU zapravo prepoznali napu\u0161tanje stega evropske birokratije,na \u0161ta se istovremeno \u017eale I sami gradjani EU.<\/p>\n
Pprema podacima Privredne komore Srbije, preko 320,000 malih i srednjih preduze\u0107a zapo\u0161ljava vi\u0161e od 1,2 miliona radnika. Ukoliko bi u svakom od ovih preduze\u0107a samo jedan zaposleni obavljao obavezne administrativne, \u010desto izli\u0161ne zadatke ne du\u017ee od jednog sata dnevno, 250 sati godi\u0161nje, to bi ovaj sektor ko\u0161talo i do 81 milion sati godi\u0161nje – vreme utro\u0161eno na popunjavanje formulara I ostalih dokumenata o parafisklanim taksama, prijavama i odjavama zaposlenih, registrovanju statusnih promena, pra\u0107enju promena propisa generalno, faktora koji ne donose dodatnu vrednost niti kompanijama ni srpskoj privredi.<\/p>\n
Ukoliko je prose\u010dna neto cena rada tri evra po satu, dobijamo zapanjujuc\u0301i broj od 240 miliona evra godi\u0161nje, \u0161to je otprilike 0,8% BDP-a. Ovo je samo deo direktnih tro\u0161kova poslovanja malih i srednjih preduze\u0107a, me\u0111utim, oportunitetni tro\u0161kovi su mnogo vec\u0301i jer ovi zaposleni ne rade ni\u0161ta produktivno. Na taj na\u010din uzimaju\u0107i u obzir i oportunitetni tro\u0161ak uz multiplikator puta dva, dolazimo do tro\u0161ka suvi\u0161ne birokratije od preko 3% BDP, \u0161to je I dalje daleko u odnosu na primer iz SAD, ali itekako veliko optere\u0107enje za sektor malih I srednjih preduze\u0107a u Srbiji. Pri tom, ova kalkulacija ne uklju\u010duje tro\u0161kove iste vrste koje imaju poljoprivrednici, preduzetnici I velika preduzeca.<\/p>\n
Zadatak resornih ministarstava nije da pravi kozmeti\u010dke promene u propisima – zakonske odredbe treba da se\u00a0defini\u0161u tako da ne opterec\u0301uju poslovanje novim direktnim ili indirektnim tro\u0161kovima, posebno za kompanije koje su poslovale u skladu sa svim prethodnim zakonima. Manje birokratije dovelo bi do povec\u0301anja zaposlenosti, prihoda od PDV-a i akciza i doprinosa zaposlenih za zdravstvo i druga socijalna davanja.<\/p>\n
Teoriju o produktivnosti jo\u0161 davno je definisao Adam Smith u \u010duvenoj knjizi Bogatstvo naroda u kojoj je jo\u0161 1776. naveo da je produktivnost uz stabilnost i mir, glavni preduslov za rast i razvoj, dok je odgovornost vladara da osigura odbranu, pravdu, javne radove i obrazovanje, sve to finansirano kroz jednostavna i fer re\u0161enja u poreskom sistemu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Jedno je jasno: ako i u kompanijama i u dr\u017eavnoj upravi umanjimo izdvajanja za birokratiju, to \u0107e uticati na ekonomski rast Srbije.<\/p>\n","protected":false},"author":19,"featured_media":3120,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[3],"class_list":["post-283492","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-biznis"],"acf":[],"yoast_head":"\n