Bezbednost na internetu

Ključno je da znamo kako da se zaštitimo od internet prevara.

Napredne tehnologije, pored svih prednosti koje pružaju, nažalost dolaze uz pretnje po bezbednost i zloupotrebu ličnih podataka – pre svega u domenu internet plaćanja i elektronskog bankarstva. To nije razlog da izbegavamo internet i digitalne alate – naprotiv.

Šta da uradite ako sumnjate na novčanu prevaru?

U slučaju da ste postupili mimo navedenih preporuka odnosno da postoji mogućnost da ste osetljive podatke podelili sa trećim licem, potrebno je da odmah i bez odlaganja pozovete kontakt centar OTP banke na broj 0800232322, opcija 3 i prijavite zloupotrebu.

Ukoliko vam je mobilni telefon pri ruci možete odmah blokirati karticu putem OTP m-bank aplikacije i potom obavestiti banku.

Za sve dodatne informacije i nedoumice kontaktirajte nas na stanovnistvo@otpbanka.rs

Važno je da znate da OTP banka:

• Od svojih klijenata nikada ne traži: lozinku i korisničko ime za logovanje u m-bank i e-bank aplikaciju, osetljive podatke o platnoj kartici, SMS aktivacione kodove i kodove za verifikaciju transakcije
• Sva obaveštenja OTP banka klijentima šalje isključivo preko zvaničnih kanala komunikacije.

Nemojte se stideti i nemojte držati u tajnosti ako ste bili žrtva prevare!

Nema razloga za stid ako ste postali žrtva prevare. U mnogim slučajevima prevaranti računaju na to da novčana prevara neće biti otkrivena, pa zato lako prolaze nekažnjeno i čak uspevaju da prevare još više ljudi koji ne sumnjaju na nju.

Vaš primer može biti od velike pomoći bankama, nadležnim institucijama i vama dragim osobama da prepoznaju i spreče pokušaje prevaranata!

Najčešći primeri internet prevara

• Laka zarada – pozivi sa društvenih mreža (Facebook, Whatsapp, Viber, Instagram, TikTok, X) za ulaganja, saradnju sa „brokerima“ i trgovanje akcijama ili kriptovalutama sa nerealnom dobiti
• Lažne nagradne igre ili ankete – zahteva se da kliknete na link, popunite anketu i ostavite podatke kartice i aktivacione kodove koje dobijete putem SMS poruke
• Lažna obaveštenja o deviznim prilivima – u vidu malicioznog maila u kom se navodi da ste dobili priliv na račun ili čak nasledstvo, a od vas se traži da odgovorite na email i ostavite vaše podatke.
• Lažne poruke o preuzimanju paketa – zahteva se da kliknete na link, ostavite podatke kartice, kako biste preusmerili paket ili odobrili pošiljku
• Gašenje naloga na društvenim mrežama – poruke koje zahtevaju od vas da ostavite vaše korisničko ime i lozinku, kao i broj kartice ili druge lične podatke, kako vam nalog na društvenoj mreži ne bi bio obrisan
• Lažne kazne za parkiranje – poruke koje od vas zahtevaju hitnu reakciju, poziv da kliknete na link i sprečite nastanak veće štete
• Lažne zahtev za uplatu novca – profil nekog od vaših kontakata može biti hakovan, te vam može stići maliciozan link za potvrdu i uplatu novca
• Lažni pozivi – lažni pozivi (u ime banke, državne institucije ili bliske osobe) su posebno usmereni na starije sugrađane gde se emotivnom manipulacijom i stvaranjem osećaja hitnosti pokušava doći do poverljivih podataka ili novca
• AI prevare – nažalost koristeći savremenu tehnologiju veštačke inteligencije u audio i video pozivima moguće je verno imitirati glas ili čak lice bliske (roditelja, dece, unuka, prijatelja, partnera) ili poznate osobe (poznatih ličnosti, predstavnika vaše banke ili predstavnika držabnih institucija) i na taj način vam zatražiti poverljive podatke ili hitnu uplatu novca
• Emotivne prevare – prevaranti glume romantična osećanja ili navode druge razloge (veliko nasledstvo, pomoć porodici, carinske troškove i slično) i navode vas da pošaljete novac

Pored ovih, prisutne su i druge prevare, poput lažnih QR kodova, lažnih CAPCHA testova, lažnih poziva iz banke i slično.

Zato je važno da nikome ne dajete svoje lične podatke, podatke o platnim karticama, kao i da uvek obratite pažnju na pošiljaoca, izgled sajta, linkove i pravopis, a posebno obratite pažnju da li vam pošiljalac stvara osećaj urgentnosti!